Цвијић се од 1892. до 1895. године посветио теренским истраживањима Србије и тектонским проблемима на њеном подручју. Ова истраживања су му била од велике важности за издвајање планинских ситема, великих тектонских пукотина, тектонских нестабилних простора и старих вулканских подручја. Уочивши да су тектонски односи у источној Србији комплексни […]

У периоду од 1893. до 1896. године Јован Цвијић је претежно истраживао подручје данашње централне Србије (Параћин, Сокобању, Зајечар, Књажевац, Пожаревац, Горњак, Жагубицу, Смедерево, Раљу, Ужице, Златибор, Тару, Бајину Башту, Доњи Милановац, Брестовачку бању, Мајданпек, Неготин, Пирот, Ниш и Лесковац). Исто подручје истраживао је и од 1901. до […]

Прво истраживање пешчара у Србији од Рама до Голупца (источна Србија) Цвијић је спровео од 14. до 16. маја 1898. године. Том приликом утврдио је да се највећа партија пешчара (мањих песковитих области изван пустињских подручја, састављених од живог песка) налази између Пека, Бакинске реке и Дунава. Поред […]

Међу бројним Цвијићевим екскурзијама издваја се и једна веома интересантна, а то је научно испитивање на Копаонику са бугарским краљем Фердинандом. На овој научној екскурзији учествовали су и престолонаследник Александар I Карађорђевић и неколико научника, сарадника Јована Цвијића. Тадашњи бугарски краљ веома се интересовао за геологију. Претпоставља се […]

Након истраживања на подручју данашње Северне Македоније 1900. године, Цвијић је започео научна испитивања на подручју Косова и Метохије. Кренуо је са сарадницима из Скопља на коњима и пешке кроз Качаничку клисуру. Стигао је до села Готовуше и венаца Шар планине. Затим је код Феризовића (данашњег Урошевца) проматрао […]

Године 1898. Цвијић је почео своја истраживања јужних делова Балканског полуострва. Научников план био је да географски и геолошки испита Стару Србију и Македонију. Стицајем околности, поред наведених подручја, испитао је и Тракију, Епир, Тесалију, северну Албанију и сав европски део Турске. Са прве екскурзије у оквиру које […]

Поред подручја данашње Грчке, Цвијић је истовремено испитивао и географске појаве и објекте на подручју данашње Северне Македоније. За време боравка у Солуну чинио је мање екскурзије и до места у Македонији. Дозволу за одлазак у ову област, која је тада била у оквиру Османског царства, издејствовао му […]

Истраживање подручја западног Балканског полуострва Цвијић је започео 1898. године када је проучавао крашка поља (спољашњи облик крашког рељефа, дубока затворена или полузатворена удубљења која се појављује на терену у чијем геолошком саставу преовлађује кречњак и сличне стене) западне Босне и Херцеговине. Ова екскурзијa трајала је око месец […]

Након завршених научних испитивања у западној Србији и источној Босни, у августу 1901. године, Цвијићев план био је да посети Цетиње и изврши проматрања Скадарског језера. Влади Османског царства упутио је захтев за дозволу за путовање по Црној Гори, међутим није је могао добити. Цвијић тада одлази на […]

Научна екскурзија по Далмацији (Хрватска), Херцеговини (Босна и Херцеговина) и Црној Гори у 1908. години имала је за циљ проучавање површи у овом подручју. Цвијић је на ову екскурзију кренуо 20. маја 1908. године са својим сарадницима Јованом Ердељановићем, Боривојем Ж. Милојевићем и Јевтом Дедијером. Ова екскурзија била […]