Питање државне границе према Бугарској разматрано је 24. јануара 1919. године. Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је, према ранијим Цвијићевим истраживањима, констатовала да постоји једна прелазна зона између Србије и Бугарске. Чланови Етнографско-историјске секције сложили су се за картографски приказ етнографског прелазног појаса, при чему је крај […]

Цвијић је непуних 40 година провео на теренским истраживањима рељефа, насеља и становништва широм Балканског полуострва, те је непрекидно био међу становништвом, које га је веома поштовалао. Велико познавање свих крајева на подручју Балканског полуострва и поштовање у народу условили су да Јован Цвијић буде ангажован и у […]

Српски политичари и научници су дуго времена били заокупљени питањем Баната и будућој граничној линији у овој регији. Проблем разграничења био је у томе што је Румунија била савезница, којој је тајним Лондонским уговором 1916. године, обећан Банат. Већи број српских научника је још током рата цртао карте […]

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је сматрала да је прикључење Баната, Бачке и Барање од изузетног значаја. Овим проширењем би се задовољили кључни економски и стратегијски интереси. Цвијић је од чланова своје секције тражио статистичке податке, на основу којих би образлагао захтеве за прикључење поменутих области. На […]

Делегација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, руковођена Цвијићевом етничком картом, предложила је Комисији граничну линију са Аустријом, која би обухватала целу Крањску, јужне делове Корушке и Штајерске, Целовец и Бељак. Међутим, Територијална комисија проценила је да би усвајањем тог захтева знатан део немачког становништва припао Краљевини Срба, Хрвата […]

Разговори о утврђивању граничне линије са Италијом били су веома тешки и дуготрајни. Југословенски делегати Никола Пашић, Анте Трумбић и Миленко Веснић су на првом састанку са Стивеном Жан-Мари Пишоном, француским министром иностраних послова, одржаном 2. фебруара 1919. године, једногласно одбацили одредбе тајног Лондонског уговора из 1915. године, […]

Јован Цвијић је избегавао политичке активности иако је био у средишту културних и политичких збивања. Српски научник је сматрао да ће најбоље заступати интересе своје земље ако се држи даље од политике. Своје мишљење о бављењу политиком изнео је у препискама са другим научницима и књижевницима: То су […]