Читав свој живот Јован Цвијић је посветио науци и научним истраживањима. Подручје Балканског полуострва, које износи око 500.000 km2, теренски је истраживао пуних 38 година. Сматрао је да је терен проучен тек када се очима види, ногама прегази и са локалним становништвом промишљено поразговара о важнијим привредним и […]

У заоставшитини Јована Цвијића у Архиву Српске академије наука и уметности међу документима се налази распоред Цвијићевих теренских истраживања која је предузео од 1888. до 1925. године на подручју Балканског полуострва. 1888. Кучај – Облик и Грот – Врање – Лесковац. Дунавом до Доњег Милановца – Гребен – […]

Јован Цвијић је своја прва теренска истраживања чинио на првој години студија у околини свог родног града. Своју прву научну екскурзију Јован је реализовао за време летњег распуста 1885. године. Са њим је на ову екскурзију ишао школски друг, Душан Стојићевић, који је касније постао кустос и директор […]

Као студент Велике школе, слушајући предавања из геологије код младог геолога Јована Жујовића, Јован Цвијић се заинтересовао за карст и његово проучавање. Са професором Жујовићем одлазио је на своје прве научне екскурзије по Србији и Македонији. У лето 1888. године вршили су истраживања на планини Кучај. Тада је […]

Цвијић се од 1892. до 1895. године посветио теренским истраживањима Србије и тектонским проблемима на њеном подручју. Ова истраживања су му била од велике важности за издвајање планинских ситема, великих тектонских пукотина, тектонских нестабилних простора и старих вулканских подручја. Уочивши да су тектонски односи у источној Србији комплексни […]

У периоду од 1893. до 1896. године Јован Цвијић је претежно истраживао подручје данашње централне Србије (Параћин, Сокобању, Зајечар, Књажевац, Пожаревац, Горњак, Жагубицу, Смедерево, Раљу, Ужице, Златибор, Тару, Бајину Башту, Доњи Милановац, Брестовачку бању, Мајданпек, Неготин, Пирот, Ниш и Лесковац). Исто подручје истраживао је и од 1901. до […]

Прво истраживање пешчара у Србији од Рама до Голупца (источна Србија) Цвијић је спровео од 14. до 16. маја 1898. године. Том приликом утврдио је да се највећа партија пешчара (мањих песковитих области изван пустињских подручја, састављених од живог песка) налази између Пека, Бакинске реке и Дунава. Поред […]

Међу бројним Цвијићевим екскурзијама издваја се и једна веома интересантна, а то је научно испитивање на Копаонику са бугарским краљем Фердинандом. На овој научној екскурзији учествовали су и престолонаследник Александар I Карађорђевић и неколико научника, сарадника Јована Цвијића. Тадашњи бугарски краљ веома се интересовао за геологију. Претпоставља се […]

Након истраживања на подручју данашње Северне Македоније 1900. године, Цвијић је започео научна испитивања на подручју Косова и Метохије. Кренуо је са сарадницима из Скопља на коњима и пешке кроз Качаничку клисуру. Стигао је до села Готовуше и венаца Шар планине. Затим је код Феризовића (данашњег Урошевца) проматрао […]

Године 1898. Цвијић је почео своја истраживања јужних делова Балканског полуострва. Научников план био је да географски и геолошки испита Стару Србију и Македонију. Стицајем околности, поред наведених подручја, испитао је и Тракију, Епир, Тесалију, северну Албанију и сав европски део Турске. Са прве екскурзије у оквиру које […]